Izveštaj o radu Centra
IZVEŠTAJ O RADU CENTRA ZA BANKARSTVO, FINANSIJE I OSIGURANJE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE NOVI SAD 2009. GODINU
Refleksija globalne svetske finansijske krize u sektoru finansija iz 2008. godine, u kontinuitetu je imala značajan uticaj na privredna i ekonomska kretanja u Srbiji u 2009. godini.
Efekti ovih uticaja ogledaju se između ostalih u sledećem: banke su smanjile obim kreditne ponude, povećane su marže i podignute premije na rizike, što je direktno usporilo priliv inostranih kredita na tržištu kapitala u Srbiji. Redukovana je kreditna ponuda za likvidnost, reprodukciju i nove investicije. Dinar je depresirao prema evru i dolaru, a na početku godine je usledilo povlačenje štednih depozita u stranoj valuti što je bitno suzilo finansijsko tržište.
Tokom godine, ekonomskim merama i restriktivnom fiskalnom i monetarnom politikom Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, vršen je značajan uticaj na ublažavanje negativnog efekata ovih pojava.
Centar je saglasno Programu rada, svoje aktivnosti u 2009. godini usmerio na:
Analizu uticaja instrumenata i mera ekonomske politike na makroekonomska kretanja
• Aktuelna makroekonomska kretanja u 2009. godini karakterišu između ostalog, pad agregatne tražnje i uticaj na dalje smanjenje ekonomske aktivnosti. Uprkos merama Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, sa kojima je povećana dinarska likvidnost banaka u toku drugog tromesečja 2009. godine, kreditna aktivnost banaka nije dala očekivani stimulans ekonomskoj aktivnosti. To se naročito manifestovalo usporenom tražnjom za investicionim kreditima na suženom i subvencionisanom kreditnom tržištu.
• Procena je da će inflacija krajem godine biti oko srednje vrednosti ciljanog raspona (7,4–11,3%) i iznosiće oko 7,5 % međugodišnjeg rasta. Nakon deflacije u trećem tromesečju od 0,9%, u četvrtom kavartalu se očekuje rast cena od oko 1,9%, prvenstveno zbog rasta cena poljoprivrednih proizvoda. Kod regulisanih cena se očekuje nastavak usporavanja tromesečnog rasta (ostvarenje za devet meseci ove godine iznosi 15,1%),
• Procenjuje se da će pad BDP-a u 2009. godini iznositi 2,8%, uz određeno povećanje obima industrijske i poljoprivredne proizvodnje.
Analizu fiskalne i monetarno - kreditne politike:
Fiskalna politika nije generisala znatnije inflatorne pritiske. Konsolidovani fiskalni deficit je u trećem tromesečju iznosio 6,6% BDP-a, što se i u uslovima krize može smatrati prilično visokim. Deficit je u najvećoj meri bio finansiran izdavanjem trezorskih zapisa i HOV. Završena je reforma javnih finansija.
Donošenjem novog zakonodavnog okvira u skladu sa međunarodnim standardima i sprovedenom fiskalnom reformom, uspostavljena je potrebna stabilnost za strana ulaganja i investiranje. Kao rezultat restriktivne monetarne politike, postignuta je stabilizacija deviznog tržišta i smanjen je rizik i neizvesnost u pogledu kretanja deviznog kursa. Odobreni krediti privatnom sektoru u trećem tromesečju beleže realan rast od 3,2% (od toga krediti stanovništvu 2% i privredi 3,8%). U trećem tromesečju spoljni dug preduzeća smanjen je za 223 mln EUR (od početka godine 675 mln EUR), a istovremeno je usporena realizacija subvencionisanih kredita.
Praćenje sprovođenja strukturnih reformi u finansijskom sektoru:
Doneti su zakoni kojima su regulisana pravila i standardi u oblasti: deviznog poslovanja, osiguranja, rada berzi, poslovanja bankarskog sistema, registra hartija od vrednosti i hipoteke. Centar je u svom radu pratio primenu novih zakonskih rešenja koja se odnose na finansijski sektor, resor bankarstva i osiguranja i njihov uticaj na poslovanje ovih privrednih subjekata.
Praćenje procesa privatizacije banaka sa područja Regiona:
Reformom u finansijskom sektoru stvoren je jedan moderan i stabilan bankarski sektor sa 34 banke, koje trenutno posluju na finansijskom tržištu Srbije. Oko 80% bankarskog sektora nalazi se u Evropskoj uniji, pošto je u većinskom vlasništvu inostranih strateških investitora iz tih zemalja, ukupno 25 banaka. I ako je u 9 banaka prisutno učešće državnog kapitala, može se konstatovati da je proces restrukturiranja i privatizacije bankarskog sektora u Regionu praktično završen. U vlasništvu države ostaju dve banke – Komercijalna banka i Poštanska štedionica, a u novembru 2009 godine je završen stečajni postupak nad Metals bankom. Nakon dokapitalizacije Metals banke, polovinom jula, većinski vlasnik banke sa 61,9 odsto kapitala postala je Autonomna Pokrajina Vojvodina, a osiguravajuće društvo DDOR "Novi Sad" zadržalo je 10% akcija. Ne očekuju se u dogledno vreme značajnije promene u broju banaka i u strukturi njihovog kapitala.
Praćenje problematike prisutne u oblasti osiguranja:
Proces privatizacije osiguravajućih društava je završen. Donošenjem i primenom Zakona o osiguranju stvoreni su pravni i drugi okviri koji osiguravajućim društvima daju prostor za podizanje kvaliteta u oblasti osiguranja, u skladu sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti.
Tokom godine su od strane Centra praćene aktivnosti koje su se odvijale u osiguravajućim društvima, koje su se odnosile na: dokapitalizaciju radi zadržavanja ili proširenja delatnosti, a obezbeđivani su uslovi za promociju svih vrsta osiguranja namenjenih za fizička lica i imovinu.
Analiza i informisanje o stanju tržišta kapitala, razmatranje i praćenje kreditnih ponuda poslovnih banaka i fondova:
Centar je u toku rada u kontinuitetu analizirao stanje na tržištu kapitala i uspostavljao interaktivan odnos između finansijskih organizacija i privrednih subjekta koji su izražavali interes za uspostavljanjem poslovne saradnje. Tu se pre svega misli na informisanje članica Komore o aktuelnoj ponudi investicionih i drugih sredstava, poslovnih banaka, Garancijskog fonda i Fonda za razvoj Vojvodine, u cilju obezbeđenja uslova za obavljanje i razvoj delatnosti.
Privredni subjekti su informisani, putem veb sajta Komore, o kreditnoj ponudi svih poslovnih banaka u Regionu, koja je namenjena: agraru, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, za nabavku mašina, opreme i repro materijala.
Na bazi analiza pojedinačnih ponuda, u oblasti bankarstva i osiguranja, u svrhu lakšeg i bržeg opredelenja, pružane su potrebne informacije i objašnjenja.
Seminari, promocije i susreti
U organizaciji Centra u toku godine održani su:
• Seminar na temu ''Izrada godišnjih finansijskih izveštaja za preduzeća, zadruge, preduzetnike i druga pravna lica za 2008. godinu''. Seminar je održan u Komori 26.01.2009. godine, a temu su izložili predstavnici časopisa ''Revizija'' Beograd. Predstavnici privrednih subjekata su upoznati sa izmenama i dopunama zakonskih propisa koji se primenjuju pri sastavljanju završnog računa za 2008. godinu, u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima – MRS i Međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje - MSFI. Seminaru je prisustvovalo 68 predstavnika privrednih subjekata, članica RPK Novi Sad.
• Osam seminara za ''Sticanje znanja za samostalno vođenje računovodstva'', koji su namenjeni pravnim i fizičkim licima. Seminari su održani u prostorijama Komore (09.12/08-02.02/09; 03.02-12.03; 28.04-11.06; 20.05-30.06; 21.09-09.11; 22.09-10.11; 12.11-30.12.2009 godine). Za samostalno vođenje računovodstva je uspešno obučeno 213 polaznika, kojima su nakon položenog ispita dodeljeni sertifikati o stečenom znanju za samostalno vođenje računovodstva sa bilansiranjem.
• Prezentacija proizvoda Alfa Banke a.d. Beograd, održana je 07.07.2009. godine. Tom prilikom je predstavljena Banka i najnoviji proizvod koji banka ima u ponudi za fizička lica.
• Prezentacija programa životnog osiguranja austrijskih osiguravajućih kuća WIENER STADTISCHE, MERKUR i UNIQA, održana je 23.09.2009 godine u RPK Novi Sad za zaposlene radnike u Komori. Nakon predstavljanja austrijskih osiguravajućih kuća, pojedinačno, o njihovom razvoju i periodu trajanja na svetskom finansijkom tržištu, detaljno je izložen program životnog osiguranja, štednje kapitala i mogućnost ostvarenja devizne penzije, koji je sada najtraženiji na tržištu osiguranja.
• Obezbeđena je ciljna grupa za održavanje seminara u Izvršnom veću AP Vojvodine, u organizaciji Pokrajinskog sekretarijata za privredu, na temu ''Sertifikacija usaglašenosti proizvoda za izvoz na rusko tržište prema zahtevima Gost-R i propisa Ruske Federacije''. Aktivno učešće na seminaru uzelo je 13 kompanija sa područja Komore.
